Manje je poznata u našoj zemlji, ali je već privukla interesovanje mnogih baštovana, ne samo zbog svog posebnog tropskog voća, već i zato što se može gajiti bez ikakvih problema u našoj klimi, potpuno je otporna na zimu, nema bolesti niti insekata štetočina oko kojih bi trebalo brinuti, tako da se može savršeno integrisati u organsku poljoprivredu. Sporo raste, može  da dostigne visinu od oko 3,5-6 m, kruna joj je višegranata, kompaktna, uglavnom konična. Njeno lišće se sastoji od velikih, šiljatih, oko 15-30 cm dugih, 10-13 cm širokih, eliptičnih,  zelenih, visećih listova. Njeni upadljivi, smeđe-ljubičasti cvetovi dužine 5 cm, cvetaju u proleće pre ili istovremeno sa pojavljivanjem listova.  Nije sposobna za samo oprašivanje. Pored toga, za oplodnju je neophodno oprašivanje drugim, nesrodnim drvetom. Plodovi, koji rastu u grupama, dugi su 10-20 cm, teški 20-40 dkg, u početku su zeleni, a zatim sazrevaju do žute ili smeđe boje, od sredine avgusta do oktobra. Zreo plod je mekan, karakteristične arome, meso je žuto, slatko, teksture slične pudingu, a ukus neki kažu da podseća najviše od svega je kombinacija banane, manga i ananasa, tipičan tropski ukus. Pored toga što je veoma hranljiva, indijska banana je bogata vitaminom A i C, ali je bogata i vitaminima B1, B2 i B3 i mineralima. Prilikom sadnje, važno je uzeti u obzir da je dok je mlada od 1-2 godine osetljiva na vrelo sunce, pa se preporučuje zasjenjivanje. Kasnije, međutim, voli punu sunčevu svetlost. Što se tiče zemljišta, preferira dobro drenirano, vlažno, duboko, hranljivim materijama bogato, blago kiselo zemljište. Redovno zalivanje je važno tokom vegetacije, ali je štitimo od stajaće vode. Kada se posadi u našoj bašti, naša biljna populacija biće obogaćena zaista posebnim, egzotičnim, vrednim i dekorativnim plodom.